Историјат

Историјат

Школство на овом подручју датира од 1906.године, када је изграђена прва школска зграда у Крупи на Врбасу, а изградила ју је Аустро-Угарска власт. Након катастрофалног земљотреса 1969.године,саграђена је нова,сасвремена зграда,у којој и данас ученици похађају наставу.

Школа је основана Одлуком о оснивању број 12-012-137/91 од 16.7.1991. године од стране Скупштине општине Бања Лука. Носила је назив Рада Врањешевић по народном хероју из Другог свјетског рата, а из ових је крајева. Тај назив био је у употреби до  1993.године. Наиме, на основу Закључка о промјени назива школе број 12-012-48/93 од 26.2.1993.године донијетог од стране Скупштине општине Бања Лука, школа мијења назив у Јавна установа Основна школа „Војислав Илић“, Крупа на Врбасу. Управа, радници школе, као и мјештани покушали су задржати стари назив Рада Врањешевић, али и поред образложења да се ради о студенткињи,кћери свештеника,родољубу, није се успјело у томе. Школа добија нови назив по великом српском књижевнику и хуманисти Војиславу Илићу. Толико о централној школи.

Tридесетих година изграђена je школа у Бочцу. Нови објекат изграђен је и пуштен у рад 1975.године. Школа је носила назив „Партизански курири“. Године 1983.престала је радити као самостална и постаје подручна школа школе у Крупи.

Непосредно по окончању Другог свјетског рата, изграђене су школе у Рекавицама и Агином Селу, да би педесетих година двадесетог вијека почела са радом школа у Крминама, а шездесетих у Леденицама, Рацунама и Шумњацима. До отварања ових школа, годинама су се образовне активности одвијале по кућама напреднијих домаћина у селу.

Зависно од времена, политичке и економске ситуације, стања у друштву и сличних узрока кретао се и број полазника у школу.

Непосредно иза Другог свјетског рата у школу је било уписано око 500 ученика, а наставу и остале послове обављало је 15 радника (10 наставника и 5 помоћних радника), да би број ученика растао из године у годину и тако 1964/65.године бројност износи 1646. Број радника је  46  (30 наставника и 16 помоћних радника). Кулминација се биљежи школске 1970/71.године, када наставу на подручју ове школе похађа 1820 ученика, а наставу изводи 50 наставника, школски простор одржава 18 радника.

Од те године број ученика почиње се смањивати, највјероватније због наглог одсељавања сеоског становништва у градове након земљотреса, одласка у иностранство и ко зна којих још разлога.

Евидентно је да се данас број ученика свео на 164 ученика.

Због тренда смањења броја ученика затворени су школски објекти у Рацунама (1996.године), Рекавицама (2011.године) и Шумњацима (2015.године).

Дакле, данас је ситуација оваквa: осим централног објекта у Крупи на Врбасу, школу чини и деветоразредна подручна школа у Бочцу, те петоразредне подручне школе у Крминама, Леденицама и Агином Селу.

У задњем отаџбинском рату у јесен 1995.године у просторијама школе у Крупи, Рацунама, Леденицама, Агином Селу и Крминама била је Војска Републике Српске. Школа је претрпјела знатна материјална оштећења,а уништен је и дио архивске грађе.

Школе у Шумњацима и Бочцу биле су потпуно уништене од стране ХВО. Обновљене су, послије ратних дејства, средствима међународне заједнице, те су већ 1996. у њима обновио наставни процес.

У свом дугом постојању школа и њени ученици постизали су значајне резултате у наставним и ванаставним активностима. Велики број бивших ученика били су, а и данас су успјешни у разним областима друштвеног и привредног живота. Најуспјешнији међу њима су и академик Васо Чубриловић; доктор наука Предраг Дамјановић и тренутно један од главних стратега саобраћаја Републике Српске; дипл.инж. Недељко Чубриловић, наставник биологије и хемије те пјесник који је цијели радни вијек провео у овој школи оставивши иза себе велики број пјесама посвећених Крупи Љубомир Шамара.

У спортским такмичењима ова школа је остала упамћена по изврсним такмичарима у рукомету,атлетици и одбојци (крајем педесетих година) које је постигла прва генерација која је овдје завршила осми разред. Велике резултате имали су и фудбалери. Бивши ученик ове школе,потом наставник те директор покојни Богдан Ковачевић мотивисао је младе овог краја који су се почели веома озбиљно бавити фудбалом те је оформио ФК Крупа, који постоји и до данас. Низали су се и успјеси у стоном тенису, а женске одбојкашице су десетак година биле неприкосновене на општинским такмичењима, регионалним смотрама, па и републичким финалима. То су постизале дјевојчице ПШ Бочац. Дјечаци су у фудбалу освајали златне и сребрне медаље на МОИ. На истима имамо и бронзу у бацању кугле. Њихову традицију наставили су и садашњи ученици. Веома високе резултате на општинским, регионалним и републичким такмичења остваривали су ученици из историје, физике те ликовног стваралаштва.

Школа покрива уписно подручје од 250 km².